Profesor Sanja Arsić 
Znate, kako nekog ko vam je bio drag, a koga dugo niste videli, uvek sretnete kada to najmanje očekujete, pod spletom najčudnijih okolnosti, i to obično kada niste u najboljem izdanju. Njima se to nije desilo, ni jednom za trideset godina, iako su živeli u istom gradu, radili u istoj sferi. Nisu se nikada sreli ni na jednom koncertu, ni na jednoj izložbi, ni na jednoj utakmici, ni na jednom sajmu, pa čak ni u Knez Mihajlovoj!
No, iako su se sve veze među njima prekinule, interesovanja su im ostala ista. Upisali su kurs engleskog u istoj školi, na istoj lokaciji, u istom terminu. Nakon inicijalnog šoka, seli su u istu klupu i ubrzo je sve bilo kao nekada. Šala je šalu stizala: "Profesorka, pitajte Slavka,on to sigurno zna!", "A ne, profesorka, pitajte Mirka!On je to sigurno nabubao!" Šaputanja su se nastavila: "Vidiš ti to, Slavko, nekada je bilo koška, a sada je cat!", "Pa jeste, Mirko, ni moj kompjuter ne zna ruski!"
I ovoga puta su ih muke održale zajedno, samo su sada rešili da neće proći trideset godina do ponovnog viđenja. Na ispitu su, kažu, "pala" dobra pitanja, a ja verujem, da je posle toga bilo i skitanja.
Svet je mali, svet je Britanicca!
Davnih 70-ih Stefan i Zoran su studirali zajedno na jednom od beogradskih univerziteta. U hladnim januarskim predispitnim noćima igrali su karte i jedino o čemu su brinuli je da na ispitu "padnu" dobra pitanja, pa da bude skitanja. Interesovanja su ih spojila, muke su ih držale zajedno...Nisu mogli ni pretpostaviti da će kraj njihovog studiranja označiti i kraj njihovog druženja.Znate, kako nekog ko vam je bio drag, a koga dugo niste videli, uvek sretnete kada to najmanje očekujete, pod spletom najčudnijih okolnosti, i to obično kada niste u najboljem izdanju. Njima se to nije desilo, ni jednom za trideset godina, iako su živeli u istom gradu, radili u istoj sferi. Nisu se nikada sreli ni na jednom koncertu, ni na jednoj izložbi, ni na jednoj utakmici, ni na jednom sajmu, pa čak ni u Knez Mihajlovoj!
No, iako su se sve veze među njima prekinule, interesovanja su im ostala ista. Upisali su kurs engleskog u istoj školi, na istoj lokaciji, u istom terminu. Nakon inicijalnog šoka, seli su u istu klupu i ubrzo je sve bilo kao nekada. Šala je šalu stizala: "Profesorka, pitajte Slavka,on to sigurno zna!", "A ne, profesorka, pitajte Mirka!On je to sigurno nabubao!" Šaputanja su se nastavila: "Vidiš ti to, Slavko, nekada je bilo koška, a sada je cat!", "Pa jeste, Mirko, ni moj kompjuter ne zna ruski!"
I ovoga puta su ih muke održale zajedno, samo su sada rešili da neće proći trideset godina do ponovnog viđenja. Na ispitu su, kažu, "pala" dobra pitanja, a ja verujem, da je posle toga bilo i skitanja.
Нема коментара:
Постави коментар